“Prije su ljudi malo govorili, samo kad bi imali šta rijet, i moro si im, što`no kažu, riječi klještima izvlačit iz usta. Bilo je i onih što nisu zatvarali usta, ali takvi su bili za cirkusa i šprdnje, da ti ubiju vrijeme dok ko pametan šta ne progovori .”
“U mene ti sa djecom ovako hoda:
Ha su počeli svoje živote živjet’ prest’o sam se brinut’.
Što sam im`o dao sam `im, što sam znao rek’o sam i što sam umio pokaz’o sam `im. Sad je do njih. Nek’ i oni deveraju k`o što smo mi deverali, jer svak’ ima pravo na svoj dever, k`o što ima pravo i na svoju sreću. Kako je kome suđeno i kako se ko potrudi, bezbeli..
Matere su drugačije, njih briga ne popušća, meščini, dok god dišu.”
“More bit' su nas zato svi begenisali, jer kad je insan rahat sa sobom, onda je rahat sa svima.”
“U nas ti ne valja bit ni viši, ni manji, ni pametniji, ni gluplji, ni bolji, ni gori, nit ružniji pa ni ljepši od ostalih, a kamoli crn, jal žut, ne do ti dragi Allah.
Pa kakav ćeš onda bit, moj Uzeire, moraš bit nekakav?
Moraš, bezbeli, a kakav si god nekom nećeš valjat. Zato ti je najbolje bit onakav kakvog te je Bog dao, a život napravio, kad nemereš nikad valjat onda barem budi to što jesi o istom trošku.”
“Lahko je s ljudima u današnji vakat, jel ti nešto nije lego samo ga u stranu gurneš i on namah skonta i nejma ti ga više. Prije je bilo drugačije. Mogo si ti njemu u lice rijet da ti nije lego, džaba, eto ti ga opet oko tebe se uzvrtio dok ti ne popustiš i opet počneš sa njim kahvu pit. Moro si ga sikterisat jal mršnut da bi te se okano, a zato je trebalo debelih razloga. U današnji vakat sve više i sve deblji razlozi, a sikterisat nekoga ko vode se napit.
Kolko ljudi tolko i ćudi, govorili su. I nije svak na prvu, da ti legne i omili. Takih je malo, a od tog malo najviše ih je kvarno i ne misli ti dobro, neg se mili oko tebe sa kakvom namjerom, pa kad ti omili tek tad se i pokaže. Jah.
Trebalo mi je čitav život da skontam da najvrijednije ljude moraš dobro potražit, a da te kvarnjaci sami nađu. I kad si ih prepozno neće ti odma leć, jok oni. Takvima treba vremena i vremena da ti se otvore, a kad ti se otvore sami, baš ko školjke, pokažu ti bisere ljepše neg onima što ih nasilu otvaraju da bi ih ukrali. Jah!
Biva dobiješ prijatelja za čitav život.”
“Nekog proganja jedna riječ ili rečenica sto je nekad nehotice izgovorio, a neko počini veliko zlo pa ni mukajeta.”
“Ne daje nama dragi Allah snagu, pamet i nafaku da bi druge savladali i nad njima rajzovali već nam je daje da bi šejtana u sebi nadjačali, drugima pomagali i Njemu se vratili čista srca i duše kaki smo i došli na ovaj dunjaluk.”
“Da more insan začepit uši kad god mu se prohtije pa da ne čuje što ne mora i što mu se ne sluša, meščini, najrahatniji bi bio. Al nemere.”
“Kada se insan namiri u svemu počne mu falit' ono što nemere kupit'. A kako je krenulo, na cijelom će ti Dunjaluku bit' 'vako, sve ćeš moć kupit', a nigdje neš moć nać' ovo malo duše u dobrog insana.”
“Kad je insan pošten, a nije plaho gladan, nekako mu po' života prođe misleći vazda da je do nji'. Tek pod starost skonta da mu se isplatilo i da nejma Bog zna šta za ostavit, al' zato ima za ponijet kad sam podje tamo odakle je sam i doš'o.”
“Moreš ti počupat’ sve slike i pisma al’ prošlost ne mereš izbrisat’, jer bez harama nemereš ni tobe doć.”
“U mene ti sa djecom ovako hoda:
Ha su počeli svoje živote živjet’ prest’o sam se brinut’.
Matere su drugačije, njih briga ne popušća, meščini, dok god dišu.”
“More bit' su nas zato svi begenisali, jer kad je insan rahat sa sobom, onda je rahat sa svima.”
“U nas ti ne valja bit ni viši, ni manji, ni pametniji, ni gluplji, ni bolji, ni gori, nit ružniji pa ni ljepši od ostalih, a kamoli crn, jal žut, ne do ti dragi Allah.
Pa kakav ćeš onda bit, moj Uzeire, moraš bit nekakav?
Moraš, bezbeli, a kakav si god nekom nećeš valjat. Zato ti je najbolje bit onakav kakvog te je Bog dao, a život napravio, kad nemereš nikad valjat onda barem budi to što jesi o istom trošku.”
“Lahko je s ljudima u današnji vakat, jel ti nešto nije lego samo ga u stranu gurneš i on namah skonta i nejma ti ga više. Prije je bilo drugačije. Mogo si ti njemu u lice rijet da ti nije lego, džaba, eto ti ga opet oko tebe se uzvrtio dok ti ne popustiš i opet počneš sa njim kahvu pit. Moro si ga sikterisat jal mršnut da bi te se okano, a zato je trebalo debelih razloga. U današnji vakat sve više i sve deblji razlozi, a sikterisat nekoga ko vode se napit.
Kolko ljudi tolko i ćudi, govorili su. I nije svak na prvu, da ti legne i omili. Takih je malo, a od tog malo najviše ih je kvarno i ne misli ti dobro, neg se mili oko tebe sa kakvom namjerom, pa kad ti omili tek tad se i pokaže. Jah.
Trebalo mi je čitav život da skontam da najvrijednije ljude moraš dobro potražit, a da te kvarnjaci sami nađu. I kad si ih prepozno neće ti odma leć, jok oni. Takvima treba vremena i vremena da ti se otvore, a kad ti se otvore sami, baš ko školjke, pokažu ti bisere ljepše neg onima što ih nasilu otvaraju da bi ih ukrali. Jah!
Biva dobiješ prijatelja za čitav život.”
“Nekog proganja jedna riječ ili rečenica sto je nekad nehotice izgovorio, a neko počini veliko zlo pa ni mukajeta.”
“Ne daje nama dragi Allah snagu, pamet i nafaku da bi druge savladali i nad njima rajzovali već nam je daje da bi šejtana u sebi nadjačali, drugima pomagali i Njemu se vratili čista srca i duše kaki smo i došli na ovaj dunjaluk.”
“Da more insan začepit uši kad god mu se prohtije pa da ne čuje što ne mora i što mu se ne sluša, meščini, najrahatniji bi bio. Al nemere.”
“Kada se insan namiri u svemu počne mu falit' ono što nemere kupit'. A kako je krenulo, na cijelom će ti Dunjaluku bit' 'vako, sve ćeš moć kupit', a nigdje neš moć nać' ovo malo duše u dobrog insana.”
“Kad je insan pošten, a nije plaho gladan, nekako mu po' života prođe misleći vazda da je do nji'. Tek pod starost skonta da mu se isplatilo i da nejma Bog zna šta za ostavit, al' zato ima za ponijet kad sam podje tamo odakle je sam i doš'o.”
“Moreš ti počupat’ sve slike i pisma al’ prošlost ne mereš izbrisat’, jer bez harama nemereš ni tobe doć.”
0 komentari:
Objavi komentar